Birinchi qétimliq ottura sherq urushi

以色列独立的第二天，阿拉伯国家相继出兵巴勒斯坦，第一次中东战争爆发


Ottura sherq - bu dunyadiki üch chong medeniyet we üch chong dinning peyda bolghan jayi. Dunyada bu yer bilen tengleshküdek jay yoq.
Parlaq medeniyet we küchlük diniy itiqad. Shundaqla yehudiylar bilen ereblerning künsiri keskinlishiwatqan tuqunushi bu jayni dunyaning diqqet merkizidiki rayon'gha aylandurghan.


Birinchi qétimliq ottura sherq urushi


Isra'ilyelikler döletning qurulghanliqining peqet ularning teqdirining bir burulush noqtisi ikenlikini, tinchliqning téxi heqiqiy yitip kelmigenlikini bilidu.
Tinchliq - peqet waqitliq ish, yéngi jeng bashlinish aldida turatti.
Isra'iliyening barliqqa kilishi - yehudiylarning yéngi tarix sehipisini achti,
Erebler shuningdin buyan ziminini qayturiwélish sepirige atlandi.
1948-yilidin 1949-yilighiche, isra'iliye bilen uning etrapidiki ereb döletliri otturisida hayat-mamatliq küreshler boldi.


Isra'ilye dölet bolup qurulghan künde, yamanliqning bezi isharetliri bilindi:
Ereb elliri yehudiylarning bu dölitini itrap qilmidi hem allahning iradisi bilen uninggha hujum qozghap ghelibe qilishqa qesem ichti.
Ikkinchi küni, 1948-yili 5-ayning 15-küni tang seherde, ereb dölet birleshmisidiki yette eza dölet ichidiki misir(埃及) ,i'ordaniye(外约旦) ,süriye(叙利亚) ,liwan(黎巴嫩) we iraq(伊拉克) qatarliq besh dölet armiysi birlikte isra'iliyege töt tümen zor qushun bilen sherq, shimal, jenub üch tereptin hujum qozghap, birinchi qétimliq ottura sherq urushining ishikini achti.

第一次中东战争态势图


Jenub tereptin misir(埃及), se'udi erebistan( 沙特阿拉伯) armiysi déngiz siziqini boylap isra'ilyege qistap kilip, yehudiylarning turaq jayigha hujum qozghidi. Muhim bazar birishba(贝尔谢巴)ni qolgha chüshürgendin kiyin, heywet bilen isra'ilyening waqitliq paytexti tél-awif(特拉维夫 )qa qistap keldi, hem pelestin ereb qismining maslishshi bilen tizliktin érusalimining jenubigha qushun tartip,yehudiylarni buyruqqa boysunushqa qistidi. Iraq,süriye qushunliri we i'ordaniyening «ereb armiysi» sherqtin yudan deryasidin ötti. Shiddetlik hujum astida,isra'iliye qurulghan peqet ikki hepte ichidila érusalimdiki yehudiylar teslim boldi. Shimaldin hujum qilip kirgen liwan armiysi gerche isra'iliye qushunining qarshiliqigha uchirighan bolsimu, yenila zor qushun bilen üstünlikni igellidi,süriye we liwan armiysi yudan deryasining ikki qasniqidiki üch yehudiy olturaq rayunini igelldi,isra'iliyening shimalidiki muhim bazarlar ularning kontirolliqigha chüshüp qaldi.
Emeliyette yehudiylar urushning bundaq tiz hem tuyuqsiz yüz birishini qet'iy oylap baqmighanidi,ularni héchqandaq teyyarliqi yoq diyishkimu bulatti. Ereblerning 40 ming birleshme armiyisige düch kelgen yehudiylarning muntizim qurallanmighan 30 ming kishilik qushuni bar idi,emeliyette ularning birlikke kelgen urush qilish tejribisimu yoq diyishke bulatti,bulupmu zembirek,bironik qatarliq éghir tiptiki qurallardin éghiz échish téximu mumkin emes idi. Ereb birleshme armiysining zerbe birishi arqisida isra'iliye armiysi qedemmu-qedem chikindi,yéngi qurulghan isra'iliye döliti yuqilip kitish xewipige duch kelgen idi. Eyni waqittiki herbiy mutexessslerning mölcherlishiche,ereb birleshme armiysi on kün waqit chiqarmayla pütkül isra'iliye ziminini bésiwilishi mumkin idi.

Bu éniq aldinqi sépi bolmighan urush bulup,hemme yer urush malmanchiliqida idi. Her ikki terep özining ziminini kingeytish meqsitide tirkishiwatatti. Likin üch teripidin qorshiwélin'ghan isra'iliye xuddi déngiz dolqunlirining astida qalghan bir yigane aralgha aylinip qalghanidi.

Likin ishlar kishlerning kütken yiridin chiqmay qaldi,ereb birleshme armiysi oylap baqmighan qiyinchiliqlargha duch kelgen idi,bulupmu ular anche pishshiq bolmighan «xelq urushi»gha duch kelgen idi. Gerche isra'iliye armiysi muntizim qurallanmighan bolsimu,pütkül xelq urushqa atlinip,öz urunlirida ''tarqaq'' urushi élip bardi,herbir yehudiy olturaq rayuni qurallinishqa bashlidi,hetta yash qizlarmu quligha qural élip urush sépige qushuldi. Jeng bashlinip ikki hepte ichide,isra'iliye armiysi melum derijide ereb birleshme armiysining birlikke kelgen urush taktikisini bitchit qildi.

Bu hayat-mamatliq ilkide, isra'iliyelikler özini özlüksiz qollawatqan amrikidin yardem soridi. Isra'iliyening ayal ministiri( 果尔达。梅厄) amrikigha bérip,amrikiliqlarning qollishigha irishti.U amrikida közige yash élip turup kishilerni tesirlendürdighan munu nutuqni sözlidi: chawak awazi isra'iliyening mewjutliqini saqlap qalalmaydu. Jeng nutuqqa,bayanat yaki bextning köz yéshigha tayinip ghelbe qilalmaydu. Waqit hemmidin muhim,chawak awazi quruq bolsa bolmaydu. Silerning yardiminglarsiz biz dawamliq mewjut bulup turalmaymiz.
Bu ayal ministirning köz yashlirigha tolghan sözliri amrikiliqlarning hisdashliqigha irishti. U nahayti köp miqdardiki i'ane,qural-yaraqqa irishipla qalmastin,amrika hökimitining ularning qiyinchiliqigha yéqindin hemdemde bulushidin ibaret éniq ipadisige irishti. Shuning bilen isra'iliyelikler bir yaxshi pursetke irishti.

Urush dawamliship 6-ayning11-künige kelgende, amrikining qol tiqishi bilen,birleshken döletler teshkilati ikki terepning «töt heptilik urush toxtitish kilishimname»sini maqullidi. Bir ay etrapidiki urush toxtitish, ottura sherq urushining weziyitide asasiy jehettin özgirish peyda qildi. Mushu mezgilde,pida'iylar dunyaning herqaysi jayliridin kilip isra'iliyege yardem berdi. Bashqa döletlerdiki yehudiylar pul yighish qilip,amrika ayrupilani,firansiye tankisi we chong kalbirliq zembirek qatarliq urush qurallirini sétiwélip,özlüksiz türde isra'iliyege yetküzüp berdi, yéngi qurulghan isra'iliye hawa armiysi,ilgiri natsislargha qarshi mudapiye üchün ishlitilgen «moshshémit» markiliq küreshchi ayrupilanlar bilen qurallandi.

第一次中东战争结束后的耶路撒冷

Menbe: «ottura sherq urush oti» digen kitaptin élindi

****************************************


第一次中东战争


1948 年5月15日凌晨，为争夺巴勒斯坦，以色列和阿拉伯国家之间发生大规模的战争，史称第一次中东战争。巴勒斯坦战争从阿拉伯出兵开始到以色列、叙利亚、签订停战协定为止，共历时15个月，战争以阿拉伯国家的失败，以色列获胜而告终。战争中有96万巴勒斯坦人逃离家园，沦为难民。战争激化了阿拉伯国家和以色列、阿拉伯国家和美、英的矛盾。从此，中东战乱不断。


中东战争起因：

中东地区是欧洲人以欧洲为中心而提出的一个地理概念，它包括埃及、叙利亚、黎巴嫩、伊拉克、约旦、科威特、巴勒斯坦和以色列等18个国家和地区，面积740万平方公里，它衔接亚、非、欧三大洲，并拥有丰富的石油资源，战略位置十分重要。巴勒斯坦则位于中东的中心地带，西濒地中海，南邻西奈半岛，扼亚、非、欧三洲要冲，是联结东西部阿拉伯国家的纽带。长期以来，巴勒斯坦一直强邻和大国争夺的主要目标，在历史上也出现过部族的迁徙和后来者征服先来者。


战争过程：

战争一开始，阿拉伯国家军队在数量上比以色列部队略占优势。其中埃及出兵7000人，外约旦“阿拉伯军团”7500人，叙利亚5000人，伊拉克1万人，黎巴嫩2000人，“ 阿拉伯解放军”和“阿拉伯拯救军”1万余人，合计4万多人。空军装备有各类飞机131架，舰船12艘，坦克装甲车240辆，各种野战炮140门，而以色列总兵力只有3.4万人，各类飞机33架，舰船3艘，几乎没有什么大炮、装甲车。战争的进程可分为三阶段。


阿以签定停战协定：

埃及在军事失利的情况下，于1949年2月24日在希腊的罗得岛签定停战协定。根据协定，埃及承认除加沙地带外，以色列占有整个内格夫地区。边界重镇奥贾非军事化，埃及在离奥贾14至17英里内不得设立阵地。外约旦和以色列的停战谈判3月2日也在落得岛开始。通过协定，以色列控制了越过卡梅尔山脉到埃斯雷德郎和加利利山谷的战略公路，解除了阿拉伯人对特拉维夫和哈德腊东部沿海平原的军事威胁。伊拉克拒绝和以色列谈判，但表示遵守以约协定。以约停战后，伊拉克军队即撤出巴勒斯坦。

**************************************
第一次中东战争


1948年5月15日凌晨，为争夺巴勒斯坦，以色列和阿拉伯国家之间发生大规模的战争，史称“第一次中东战争”，从此中东战乱不断。

战争初期，阿拉伯国家处于十分有利的地位，以色列军队节节败退。面对此情以军的将领惊呼，以色列军队无法抵挡阿拉伯国家军队的进攻，全军已处于崩溃边缘。为扭转战局，以总理急电以驻联合国代表埃班说：“以色列急需几周的时间来重新组织和装备军队”，“以色列需要立即停火”。

5月17日，开战的第三天，美国代表立即向联合国安理会递交了一份议案，建议安理会命令战争双方在36小时内停火。苏联代表也要求安理会立即表决，并指责阿拉伯国家发动进攻，要求它们停止行动。英国最初反对美国的建议，后又同意了美国的建议，并撤走了阿拉伯军团的英国军官，停止向埃及、伊拉克、外约旦提供武器。阿以同意停火四周。

然而，万万没想到，以利用停火之机最大限度地开始为进一步战争做准备。首先，扩充兵力。其次，大购武器。第三，进行军事改组。

1948年7月9日，经过充分准备的以色列军队向阿拉伯军队发动攻击，这次进攻名为“十天进攻”，至7月18日结束。以军成功地发动了好几次战役：“约夫”战役、“希拉姆”战役、“霍雷夫”战役。最终阿以双方达成停战协议结束战争。
**************************************

1949年1月12日，埃及和以色列在希腊的罗得岛开始停战谈判。2月24日双方签订总停战协定。3-7月，以色列分别与黎巴嫩、约旦、叙利亚签订停战协定。

　　第一次中东战争又称巴勒斯坦战争。1948年5月14日犹太人在巴勒斯坦宣布“以色列国”。次日，以色列与埃及、外约旦（今约旦）、伊拉克、叙利亚、黎巴嫩等国爆发战争。结果，阿方战败。巴勒斯坦除加沙、耶路撒冷东城区和约旦河西岸部分地区外，均被以占领。
**************************************